BIA postupa po priručniku Sekuritatea iz 1989. god.

Saopštenje protestnog odbora advokata

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) u Srbiji danas sve češće izaziva polemike u
javnosti zbog metoda rada koje podsećaju na praksu ozloglašene rumunske tajne službe,
Sekuritatea, iz vremena Čaušeskuovog režima. Iako je prošlo više od tri decenije od pada
komunizma u Istočnoj Evropi, obrasci kontrole, nadzora i represije prema političkim
protivnicima deluju iznenađujuće slično. Da li BIA koristi „priručnik“ Sekuritatea ili je reč o
univerzalnim mehanizmima autoritarnih struktura?

Sekuritate 1989: Strah kao osnovno sredstvo kontrole

Sekuritate je bila jedna od najefikasnijih i najbrutalnijih tajnih službi u istočnom bloku. Pod
direktnim nadzorom Nikolaja Čaušeskua, ova služba je koristila masovni nadzor,
zastrašivanje, hapšenja bez suđenja i infiltraciju u sve slojeve društva. Glavni ciljevi bili su
očuvanje režima i eliminacija svake opozicije.

 Masovni nadzor: Sekuritate je prisluškivala telefone, otvarala pisma,
postavljala agente u preduzeća i komšiluke.
 Infiltracija društva: Prema nekim procenama, svaki treći građanin Rumunije
bio je doušnik.
 Diskreditacija opozicije: Politički protivnici su etiketirani kao izdajnici, špijuni
ili neprijatelji države.
 Režim straha: Ljudi su živeli u stalnom strahu od hapšenja, mučenja i
nestanka.

BIA danas: Sličnosti koje izazivaju zabrinutost

Savremena BIA, kao naslednica nekadašnje Službe državne bezbednosti (SDB), formalno
deluje u okviru zakonskih normi demokratskog poretka. Međutim, javnost sve češće
primećuje obrasce ponašanja koji podsećaju na Sekuritate:

1. Prisluškivanje i nadzor:
   Više javnih ličnosti i opozicionih lidera otvoreno je govorilo o prisluškivanju i
   praćenju. U medijima se pojavljuju informacije o nezakonitom prikupljanju podataka
   o političkim neistomišljenicima.
2. Diskreditacija neistomišljenika:
   Poput Sekuritatea, BIA koristi propagandne kampanje kako bi kompromitovala
   opozicione aktiviste, često ih označavajući kao „strane plaćenike“ ili „pretnju po
   nacionalnu bezbednost“.
3. Infiltracija i kontrola medija:
   Kao nekada u Rumuniji, danas u Srbiji postoje navodi o infiltraciji bezbednosnih
   struktura u medije, uz pokušaje cenzurisanja i manipulacije informacijama.
4. Režim straha i pritisak:Aktivisti, novinari i politički protivnici svedoče o neobičnim posetama nepoznatihosoba, pretnjama i pokušajima zastrašivanja – metodama koje podsećaju na praksuSekuritatea.

Razlike koje postoje

Uprkos sličnostima, postoje i ključne razlike:

 Pravna regulativa: BIA formalno funkcioniše u okviru demokratskog sistema,
dok je Sekuritate bila isključivo alat totalitarnog režima.
 Međunarodni pritisak: Srbija je kandidat za EU i pod pritiskom je da poštuje
ljudska prava, što ograničava preteranu primenu represivnih metoda.
 Javna kontrola: Iako ograničena, javna kontrola rada BIA je veća nego što je
to ikada bio slučaj sa Sekuritateom.

Zaključak

Sličnosti između metoda rada BIA i Sekuritatea ne mogu se ignorisati. Oba sistema koriste
slične tehnike nadzora, pritiska i diskreditacije opozicije. Pitanje koje ostaje jeste: da li je
priručnik Sekuritatea iz 1989. zaista postao inspiracija za savremenu bezbednosnu praksu u
Srbiji ili je reč o univerzalnim alatima svake autoritarne strukture?